Šušur se lagano ćuti u našemu gradu. Sveti Duje je naš zaštitnik i uoči njegove fjere ćutim radost u srcu ka i svi Splićani, boduli i Vlaji. Najstariji izvor o proslavi Sudamje nalazimo u prvoj glavi Statuta grada Splita iz 1312. godine u kojoj se navodi: … isto tako određujemo i naređujemo da svatko mora blagdan Svetoga Dujma časno poštovati i slaviti.“
Misli mi odu u neku staru splisku štoriju pa da van je pripovidim. Iz kalete se čuje klapa di piva sotto voce. Pošćer nosi kartoline iz Amerike, a svit ga fermaje. Drito gre i upadne u trapulu ća su mu je dica namistila. Joooj koji smij, a da van je bilo ćut beštimje bidnoga pošćera! Dica igraju balun i odjednom čuješ: „Ajme, Bepo, mulac jedan!“ Balun je upa drito u Dujkin dvor i di će nego u teću punu brujeta koju je stavila ladit.S Matejuške viče bidna Cicibela: „Ajmeee Roko, ulizla nan je pantagana kroz bužu u gajetu!“
A na rivi poteštat i gospoja mu s novin kapelinom gredu šotobraco i pozdravjadu svit.Joooo, koja preženca! Prid oštarijon se igra briškula, a dica se gingolaju i čučaju bombone. Pari mi se da čujen Bepinu: „Luiđi moj, oš me vodit prid oltar?“
Vapor se okriće u luci, a leroj na kanpanelu tuče sedmu uru. Picaferaj užgaje ferale, zasvitlila je riva. Ponistre se zatvaraju, a vrata krakunaju. Kupidu se oblaci, mogla bi nevera! Laku noć Splite, na dobro ti došla Sudamja!
Ljubinka Jelaska
